Letovanje u detinjstvu imalo je neku posebnu boju, neki ton koji odraslom životu često izmiče. Bilo da smo letovali kod bake na selu, uz reku sa porodicom, ili na jadranskoj obali gde su nas pekli pločnici pod bosim nogama, leto je bilo sinonim za slobodu. Nismo znali za rasporede ni budžete. Dovoljno je bilo da sunce sija i da imamo društvo.
Danas, kao odrasli, letovanje planiramo kao da pripremamo poslovni projekat. Termin, lokacija, cena, rezervacije, sadržaj za decu, Wi-Fi, parking… Umesto da odmorimo telo i dušu, često se vratimo još iscrpljeniji. A možda je pravi lek da makar na kratko, letovanju priđemo kao što smo to radili nekada – detinjim srcem.
Bezbrižnost je luksuz koji ne košta ništa
Dete ne zna šta znači „produktivno letovanje“. Njega ne zanima da li je plaža uređena, da li apartman ima dobar pogled, ni da li je restoran ocenjen s četiri zvezdice. Ono se raduje svakom talasu, svakoj kamenčiću, svakom obroku koji se jede prstima. Zna da uživa u sadašnjem trenutku, bez plana i bez opterećenja.
Zapravo, ono što odrasli nazivaju „gubljenjem vremena“, deca zovu „igranjem“.
Zamislimo da sebi dopustimo takav dan: bez obaveze da obiđemo sve znamenitosti, bez jurcanja za „idealnom fotografijom“, bez stalnog proveravanja mejlova. Da se uspavamo popodne na ležaljci. Da se kupamo dok se koža ne smežura. Da pojedemo sladoled pre večere. Da ne radimo ništa „pametno“ – i da budemo srećni zbog toga.
Letovanje bez plana – luksuz hrabrih
Većina nas putuje uz detaljno pripremljen itinerar: dan prvi – obilazak, dan drugi – ekskurzija, dan treći – lokalna kuhinja, dan četvrti – suveniri… Ali šta ako probamo suprotno?
Šta ako se jednog jutra probudimo i odlučimo da danas ne radimo ništa?
Ili da krenemo u šetnju bez cilja, pa završimo na mestu koje nismo ni planirali da posetimo?
Upravo u tim neplaniranim trenucima rađaju se najlepše uspomene. Jer ono što se desi spontano, često ostane dublje urezano od svega što smo pažljivo organizovali.
Male radosti – najveće vrednosti
Letovanje nisu samo razglednice i „turistički programi“. Letovanje su i stvari koje nikada nećemo uslikati – miris rerne u kojoj se peče hleb, mokar peškir na ramenu, cvrčci koji ponekad toliko glasno „pevuše“ da se više ništa drugo ne čuje.
To je trenutak kada te neko zagrli mokar i hladan posle mora.
To je dečji smeh kad se sruši kula od peska.
To je zvuk vetra koji šušti kroz krošnju dok drijemaš u hladu.
Letovanje su trenuci u kojima ponovo otkrijemo da sreća često dolazi bez scenarija.
Letovanje bez putovanja – mogućnost koju zaboravljamo
Ne moraš čak ni da ideš daleko da bi „letovao“. Letovanje je pre svega stanje duha. Možeš se opustiti i u svom gradu, na reci, u parku, na terasi. Ako sebi dozvoliš da staneš, da ne odgovaraš odmah na poruke, da ne proveravaš obaveze, da dišeš punim plućima – to je odmor.
Letovanje nije samo bekstvo iz grada – to je povratak sebi.
Zaključak: dete u tebi zna kako da se odmara
Na kraju, možda se ne radi o tome gde ideš, već o tome kako ideš. Ako poneseš previše očekivanja, premalo strpljenja i previše tehnologije – lako ćeš propustiti ono zbog čega si i pošao. Zato, ovog leta probaj nešto novo: nemoj da juriš idealan trenutak, već pusti da se desi sam od sebe.
Vrati se detetu u sebi.
Njemu ne treba puno – samo sunce, voda, smeh i neko koga voli.
Leave a Reply